Okupacija Francuske u II Svetskom Ratu 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 22 | Nivo: Učiteljski Fakultet, Sombor

Потписивањем примирја са Немачком 11. новембра 1918. завршен је Први светски рат.То је био рат који је превазишаосве дотадашње ратове у погледу људских жртава, материјалне штете, разорног дејства оружја,територије на којој су се водиле ратне операције и броја зараћених држава.
После прекида ратних операција приступило се потписивању мировних уговора са побеђеним земљама и то: са Немачком (у Версају 28.јуна 1919.), Аустријом, Бугарском, Мађарском и Турском. Најтеже је била погођена Немачка, која је Француској морала вратити Алзас и Лорен, демилитаризована је Рајнска област, наметнуте су јој репарације на име ратне одштете Савезницима, укинута јој је национална војска, морала је признати нове границе у Европи и целокупни финансијски и привредни живот стављен је под контролу Француске, Велике Британије и Америке. Послератни уговори нису могли решити могућа међународна питања и још више су их продубили.
Период између два рата трајао је 20 година( 1919- 1939), и био је врло буран са бројним жариштима и економским кризама. У међуратном периоду биле су три економске кризе: 1919-1921,1929-1933 и 1937- 1939, које су протресле многе земље.
На иницијативу Америке, 1919. створено је Друштво народа, као међународна организација, чији је први задатак био очување светског мира и решавање спорних питања мирним путем. Међутим, најутицајнији чланови Друштва народа биле су В. Британија и Француска и због њихове супарничке политике Друштво народа није могло одиграти ону улогу за коју је било предвиђено.
Економску кризу 1919- 1921 изазвале су последице ратних пустошења. Због кризе у Италији 1922. победио је Бенито Мусолини, који је исте године завео фашизам у Италији. Нова економска криза 1929- 1933 захватила је готово цео свет и била је једна од најтежих, јер је без посла остало око 30 милиона радника у целом свету. Ова криза је имала за последицу долазак Адолфа Хитлера 1933. на власт у Немачкој и завођење нацистичке диктатуре. Користећи СС и СА одреде и специјалну полицију Гестапо, нацисти су завели најбруталнију владавину, бруталнију од италијанског фашизма. Сви противници режима, комунисти и Јевреји масовно су убијани или злостављани у концентрационим логорима. Хитлер је имао два циља: да уништи комунизам и СССР и да се освети Савезницима за пораз у Првом светском рату. Па ипак, Савезници су гледали фашизму и нацизму кроз прсте, желећи да Хитлер све своје снаге упери ка СССР-у.
Друштво народа, а ни В.Британија и Француска, нису ништа урадили у циљу спречавања агресије Јапана, Италије и Немачке на друге земље. Јапан је 1931. освојио од Кине Манџурију, а 1935. Италија је заузела Етиопију. У периоду 1936- 1939 у Шпанији је вођен грађански рат између републиканаца и фашиста, у којем су победили фашисти генерала Франка, уз отворену помоћ Немачке и Италије. Видевши да се Савезници плаше новог рата Хитлер је постао безобзиран. Најпре је 1935. увео општу војну обавезу, 1936. је заузео ремилитаризовану Рајнску област, 13. марта 1938. извршио је ''аншлус'' (припајање) Аустрије, Минхенском конференцијом 29. септембра 1938. добио је Судетске крајеве, а 15. марта 1939. заузео је и остатак Чехословачке.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com